Devojka iz Ćuprije 6 meseci imala temperaturu i stalno je bila umorna: Lekari su 5 godina govorili da joj nije ništa, a onda...
Dodajte Kurir u vaš Google izborSpavanje nije pomagalo, odmor nije vraćao snagu, a čak je i odlazak do pošte postao ozbiljan napor. Ina Ignjatović iz Ćuprije godinama je živela sa iscrpljenošću koju nije umela da objasni, dok su lekarski nalazi uporno pokazivali da sa njom, barem na papiru, nema ničeg neobičnog.
Trebalo je da prođe čak pet godina da bi konačno dobila odgovor i saznala da pati od sindroma hroničnog umora, odnosno ME/CFS-a, stanja kod kojeg iscrpljenost može biti toliko intenzivna da ozbiljno ograniči najobičnije svakodnevne aktivnosti. Kod težih oblika oboleli mogu biti vezani za kuću ili krevet, a karakteristično je i pogoršanje simptoma nakon fizičkog ili mentalnog napora.
Za Inu, međutim, put do dijagnoze počeo je simptomima koji na prvi pogled nisu ukazivali na jedan jasan problem.
Temperatura joj mesecima nije padala
Najpre su počele velike oscilacije krvnog pritiska, a zatim i blago povišena temperatura koja nije trajala nekoliko dana, već mesecima. Uz nju su se nizali bolovi, infekcije i umor koji je postajao sve teži.
„Prvi simptomi bili su velike oscilacije krvnog pritiska. Često je bio povišen, a imala sam i temperaturu koja je trajala mesecima, nekad i po tri ili šest meseci. Bila je oko 37,2 i nikako nije prolazila. Uz to sam imala česte infekcije, bolove u mišićima i zglobovima i konstantan umor“, ispričala je.
Počelo je dugotrajno traganje za uzrokom. Pregledi su se smenjivali, odlazila je kod različitih specijalista, ali konkretnog objašnjenja nije bilo.
„Stalno sam bila u začaranom krugu. Slali su me od jednog do drugog lekara, sumnjali su da postoji neka bolest, ali nisu nalazili ništa konkretno. Na kraju bi mi rekli da sam zdrava i da idem kući da se odmorim“, objasnila je Ina, koja je danas predsednica Udruženja pacijenata sa hroničnim umorom.
Upravo to što ne postoji jedan specifičan test kojim se ME/CFS može potvrditi može dodatno da zakomplikuje put do dijagnoze. Lekari je postavljaju na osnovu simptoma i nakon isključivanja drugih stanja koja mogu da daju sličnu kliničku sliku.
Nalazi dobri, a ona sve slabija
Posebno zbunjujuće bilo je to što standardne analize nisu pokazivale ono što je Ina svakodnevno osećala.
„Parametri su bili dobri, ali su virusne infekcije bile hronične. Imala sam antitela na skoro deset virusa, a kod šest su nivoi IgG antitela bili abnormalno visoki“, objasnila je.
Kako je navela, radilo se o infekcijama koje je preležala još tokom detinjstva, ali su pojedine vrednosti antitela i dalje bile neuobičajeno visoke.
Za nju, ipak, najteži deo bolesti nije bio ono što se videlo na laboratorijskom papiru, već ono što više nije mogla da uradi.
„Nisam mogla ni 200 metara od kuće“
Umor kod ME/CFS-a razlikuje se od uobičajene iscrpljenosti posle napornog dana. Jedna od njegovih osobina upravo je to što se čovek ne oseća oporavljeno ni posle sna i odmora.
Ina je to osećala svakog dana.
„Stalno sam bila umorna. To nije umor koji prođe kada se naspavate. Nisam mogla ni 200 metara da se udaljim od kuće. Zagušljivi prostori, poput pošte ili mesta gde ima mnogo ljudi, bili su mi nepodnošljivi“, ispričala je.
Bolest joj nije oduzimala samo fizičku snagu. Kako su pregledi prolazili bez jasnog odgovora, postajalo je sve teže objasniti okolini da problem zaista postoji.
„Kada idete kod lekara i oni ne nađu ništa, ljudi počnu da misle da vam zapravo nije ništa. Srećom, moja porodica je imala razumevanja, ali šira okolina nije shvatala koliko mi je teško“, rekla je.
U jednom trenutku počela je da preispituje i samu sebe. Pitala se da li uzrok možda nije fizički, pa je potražila pomoć psihijatra.
„Otišla sam i kod psihijatra, sama, ali ni tamo nisu pronašli nikakav problem. A meni je i dalje bilo loše“, dodala je.
Odgovor je stigao sasvim slučajno
Posle pet godina pregleda i neizvesnosti, trag koji je promenio sve nije pronašla u ordinaciji u koju je već bila upućena, već zahvaljujući prijateljici.
Ona je na televiziji gledala gostovanje kardiologa Branka Milovanovića, koji je govorio o sindromu hroničnog umora. Ina mu se potom obratila i, kako je ispričala, konačno dobila dijagnozu koja je povezala simptome sa kojima je godinama živela.
Samo saznanje da postoji objašnjenje za ono što joj se događa donelo joj je ogromno olakšanje.
„Meni je najveći spas bio kada mi je neko konačno rekao šta mi je. Bila sam u pozitivnom šoku kada sam dobila dijagnozu. Posle toliko godina lutanja, konačno sam znala sa čim se borim“, rekla je.
Danas je njeno stanje, prema sopstvenim rečima, neuporedivo bolje.
„Danas mogu da kažem da nemam ni deset odsto simptoma koje sam nekada imala“, rekla je.
Povremeni bolovi u mišićima i zglobovima i dalje se javljaju, naročito pri promeni vremena, ali svakodnevica više ne izgleda kao u periodu kada nije mogla ni nekoliko stotina metara da se udalji od kuće.
„Kada godinama živite sa tim stanjem, stalno postoji strah da će se simptomi vratiti. Ali sada imam energiju da ustanem ujutru i radim svoj posao, a to je najvažnije“, zaključila je.
ME/CFS je složeno hronično stanje čiji uzrok još nije u potpunosti razjašnjen. Ne postoji jedinstven lek koji odgovara svim pacijentima, pa se pristup usmerava na individualno upravljanje simptomima i aktivnostima. Zbog toga dugotrajan, neobjašnjiv umor koji remeti svakodnevni život ne treba samostalno pripisivati ovom sindromu, već je potrebno obratiti se lekaru kako bi se isključili drugi mogući uzroci.
Video: Lekoviti razgovori: Umor i zdravlje srca